Image is not available
Друштво школских библиотекара Србије
Slider

Стручни скуп, конференцију, организовали су Друштво школских библиотекара Србије и Педагошко друштво Србије и овај скуп је веома значајан, као први заједнички скуп и као почетак сарадње два друштва на решавању многобројних проблема у вези са радом стручних сарадника.

У припремама за овај скуп, Слађана Галушка и Биљана Радосављевић, председнице друштава, су разговарале са представницима ЗУОВ-а на теме стандарда компетенција за стручне сараднике, који не постоје, а оба друштва имају предлоге за компетенције. Тада је предложено и да друштва покрену иницијативу за израду стандарда компетенција за стручне сараднике.

Интересантна и важна тема окупила је, 17. априла 2013. године у ОШ „Дринка Павловић" у Београду, 119 наставника и стручних сарадника из целе Србије. Било је много више заинтересованих за скуп, али због ограниченог простора нису сви могли бити учесници. Скуп је имао два дела, у првом, пленарном делу, предавачи су били Бранка Шегрт, руководилац Сектора за стручно усавршавање и напредовање у ЗУОВ-у и Мирослав Павловић, саветник координатор у Сектору за стручно усавршавање и напредовање у ЗУОВ-у. У другом делу учесници су радили у две радионице и самостално израђивали елементе портфолија, тј. професионалне филозофије и лични план професионалног развоја.

Прво предавање „Професионални развој наставника, васпитача и стручних сарадника" било је увод у тему. Бранка Шегрт је истакла важност континуираног професионалног развоја запослених, подсетила присутне који су разлози за стручно усавршавање и који су принципи успешног професионалног развоја. Говорила је о процесу планирања стручног усавршавања и улози стручних сарадника у раду са наставницима, анализи фактора значајних за стручно усавршавање на личном нивоу и на нивоу установе. Следећа област је била Израда личног плана професионалног развоја. Да би се израдио, полази се од објективног сагледавања сопствених компетенција, потреба, интересовања и реалних могућности за остваривање жеља и планова. Тиме се обезбеђује увид у компетенције које је потребно унапредити, имајући у виду радно место и карактеристике деце/ученика са којима се ради. Онда је подсетила учеснике на упитник за самопроцену компетенција наставника који се налази на веб страни ЗУОВ-а. Следила су појашњења у вези са: израдом годишњег плана стручног усавршавањa на нивоу установе, праћењем остваривања стручног усавршавања, израдом годишњег извештаја о реализацији планираног СУ на нивоу установе и информисањем запослених о стручном усавршавању.

Тема другог предавања је била „Портфолио". Мирослав Павловић је говорио о важности, намени и структури портфолија. Посебно је разматрао елементе професионалне филозофије, процес самовредновања и начин избора прилога за портфолио. На крају је приказао форму за израду радне биографије. Мирослав Павловић је рекао да се током припрема за скуп упознао са радом школских библиотекара, похвалио је њихов рад и истакао да тај рад важан за целокупни рад школе.

После уводних предавања уследила је дискусија у којој су разјашњене поједине дилеме учесника у вези са портфолиом и његовим елементима.

У другом делу скупа, учесници су подељени у две групе и радили су са предавачима и модераторима, библиотекарима и педагозима. Радионицу за израду професионалне филозофије водиле су: Слађана Галушка, Анђелка Танчић и Наташа Демић, а радионицу за израду личног плана професионалног развоја: Биљана Радосављевић, Ирена Мучибабић и Зорица Смиљанић.

Учесницима су представљене основне идеје о начину израде есеја – zabavno jeпрофесионалне филозофије и они су у групама од по десетак чланова израдили своје примере. Онда су представници група презентовали есеје. Као почетни корак у изради личног плана професионалног развоја учесници су попуњавали упитник за процену личних компетенција, одредили јаке и слабе стране, а онда су сачинили план активности за развијање компетенција у одређеним областима. Учесници су разматрали и примере из праксе (ситуације) и одређивали које компетенције треба унапређивати да би се решили постојећи проблеми (недостаци).

Учесници су оценили скуп корисним, јер су разјашњене недоумице око функције, форме и садржаја портфолија, а добили и основне смернице за његову израду. Задовољни су начином реализације радионица, јер су самостално израдили елементе професионалне филозофије (ставови о учењу и подучавању, рад са ученицима, колегама и родитељима) и личног плана професионалног развоја (упитник за процену компетенција и планирање развоја).

Разменили су искустава током радионица и добили идеје за даљи рад на формирању портфолија. Кроз радионице учесници су стекли лично искуство у изради елемената професионалне филозофије и личног плана професионалног развоја и увидели да не постоји јединствен модел, него да свако сачињава портфолио у односу на свој рад и намену портфолија.

Ситуација у којој су чланови група били наставници, библиотекари, педагози и психолози допринела је да рад буде динамичан и захтева сарадњу каква је потребна у свакој школи/установи да би се професионални развој свих био квалитетнији. То је за реализаторе био још један знак успешности скупа и идеје да је сарадња потребна и у организацији и реализацији стручног усавршавања, као што је сарадња између стручних сарадника и наставника потребна за успешан рад школе.

Присутни су разговарали и о могућностима да се организује још стручних скупова на ове теме почетком следеће школске године. Због великог броја питања учесника и потребе да се размене искуства из рада у различитим школама, треба много више времена, па је предлог да се свака тема посебно обради и да се презентују урађени примери портфолија, који ће помоћи учесницима да лакше формирају своје.

До следећег сусрета можете користити презентације са скупа и припремати портфoлио током летњег распуста.

prolece1

Трибина за школске библиотекаре „Развијање информационе и медијске писмености код деце/ученика кроз рад библиотекара и наставника"

Трибина, у организацији Друштва школских библиотекара Србије, се надовезала на претходни скуп; дала је школским библиотекарима увид у важан део рада – развијање информационе и медијске писмености ученика, и указала на потребу сарадње са колегама (библиотекарима и наставницима) и сталног професионалног развоја у области информационе, медијске и информатичке писмености.

Стручни скуп је одржан у Гимназији „Свети Сава" у Београду, 22. маја 2013. године. Присуствовало је 40 школских библиотекра из Србије, а гост је била и председница Хрватске удруге школских књижничара Вања Јуриљ. Скуп је започео уводним предавањима Гордане Љубановић, руководиоца Одсека за континуирано стручно усавршавање Народне библиотеке Србије и Весне Ињац, библиотекара саветника у Одељењу селективне набавке Народне библиотеке Србије.

Прво предавање „Информациона и медијска писменост библиотекара и корисника школских библиотека" упознало је учеснике са концептом информационе и медијске писмености (ИМП) и компетенцијама потребним да би се неко сматрао информационо и медијски писмен. Истакнута је улога библиотекара у развијању ИМП код ученика и важност сарадње са наставницима. Али, неопходна је и нова стратегије поучавања која подразумева: заједнички рад, (критичко) вредновање, испитивање, посматрање, истраживање, размишљање, пројектну и проблемску наставу и учење које полази од извора информација. Све то захтева да библиотекар развија и одржава сопствене вештине ИМП и да друге подучава критичком размишљању, тј. да се непрекидно стручно усавршава, изграђује и допуњава своје компетенције управљања самим собом, као и педагошке, технолошке и информационе.

Кроз друго излагање „Информациона и медијска писменост: међународне и домаће иницијативе" представљене су Међународне организације, пројекти и документи у вези са ИМП и примери добре праксе у Србији. Један од важних докумената је IFLA Препоруке о медијској и информационој писмености. Представљене су активности Библиотеке плус, радионице о информационој писмености и пројекат Интернест. Радионице „Информациона писменост – едукација едукатора", одржане су у априлу у три града у Србији, а водио их је проф. Алберт Бекхорст, један од најистакнутијих светских стручњака за ову тематику, експерт организације Унеско, ангажован у њеном Програму информације за све у сегменту за информациону писменост. Седам школских библиотекарки су биле полазнице радионица и оне ће организовати следећи круг едукације за своје колеге, библиотекаре и наставнике, у септембру и октобру 2013. године. Интернест је пројекат за развијање медијске писмености и креативности ученика средњих школа.

Весна Ињац је говорила и о концепту нове писмености и уnevena1чесницима препоручила да се упознају са текстом Славице Јурић „Концепти нове писмености", као и са прилозима на веб страни http://vebciklopedija.weebly.com/1/post/2013/02/4.html и попуне Упитник за самопроцену информационе писмености.

У дискусији након ових предавања расправљало се о могућем укључивању ДШБС-а у међународне организације, посебно у секције ИФЛЕ у вези са ИМП. Вања Јуриљ је изнела искуства ХУШК-а у раду у међународним организацијама, и утиске са Конференције Међународног удружења школских библиотекара (IASL), одржане у новембру 2012. године у Дохи, на којој је била један од предавача, и додала да је присуство у тим организацијама важно, поготову за мале држава, тј. језике. Рекла да сарађује и са словеначким удружењем и да би било добро направити и регионалну сарадњу.

У наставку трибине следило је излагање Слађане Галушке, председнице ДШБС-а, и упознавање учесника са предлогом могућих исхода/постигнућа ученика у области информационе и медијске писменoсти, који треба упутити Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Слађана Галушка је истакла да постоји интересовање шире јавности за ову иницијативу и подршка Филолошког факултета, Народне библиотеке Србије и ЗУОВ-а и да треба да се искористи прилика и озбиљно размишља о тој идеји. Оно што је још важно, из ове идеје школски библиотекари могу да осмисле и свој будући наставни план за сваки разред основне и средње школе (теме, циљеви, исходи, начин остваривања...). Подсетила је колеге на образовне стандарде и исходе за Српски језик, Историју, Ликовну културу, Информатику и рачунарство и Грађанско васпитање, као и на делове програма рада тих наставних предмета, који су слични раду школског библиотекара. То пружа могућност за одличну сарадњу са наставницима у развијању ИМП код ученика и реализацију часова тематске/пројектне/интердисциплинарне наставе.

После навођења примера из сопствене праксе, позвала је колеге да кажу каква су њихова искуства у вези са сарадњом и развијањем ИМП. У дискусију су се укључили Невена Тољага, Биљана Комад и Жељко Марчетић.

Анђелка Танчић је представила пројекат ДШБС-а Оштро перце као веома успешан пример сарадње наставника и библиотекара и развијање ИМП код ученика виших разреда основне школе. Приказала је веб страну http://andjelkatancic.wix.com/perce на којој је постављен наставни материјал, радови ученика и прилози са сусрета ученика, библиотекара и сарадника. У дискусију су се укључили и други реализатори пројекта: Мира Меглић, Славица Хорват и Зорица Смиљанић и истакле вредности пројекта и добробити за ученике, наставнике и школске библиотекаре.

У даљем току трибине Вања Јуриљ је говорила о активностима школских библиотекара у Хрватској и позвала колеге из Србије на сарадњу у вези са набавком књига за ученике српских школа у Хрватској и хрватских школа у Србији. Договорено је и да се сарадња два друштва развија и кроз организацију заједничких стручних скупова/семинара и разменом предавача и учесника на скуповима/семинарама у Србији и Хрватској. Такође је договорено и да координатор сарадње два друштва буде Роксанда Игњатовић.

На крају трибине учесници су упознати са активностима ДШБС-а; најављено је објављивање зборника радова са конференције у оквиру пројекта Веб технологија и са смотри, као и постављање нове веб стране Друштва. Слађана Галушка је позвала колеге да се прикључе раду Друштва писањем прилога и уређивањем сајта и часописа „Школски библиотекар".

Учесници су скуп оценили веома корисним, јер су добили важне информације о концепту нове писмености, која подразумева ИМП. Важно је и што су чули примере из праксе, које су навели предавачи и гости. Посебно су заинтересовани за пројекат Интернест у коме учествују средње школе, али је најављено да ће у пројекту учествовати и основне школе. Пројекат „Оштро перце" је веома занимљив и учесници скупа су заинтересовани да се укључе у следећем кругу, као и да се пројекат прошири на средње школе. Презентације са скупа су доступне учесницима и осталим колегама и могу бити полазна тачка за лични развој ИМП и припремање наставног материјала за ученике (упитник за самопроцену ИМП, предлог исхода за ИМП и сл.).

Скуп је донео нове идеје у вези са сарадњом међу библиотекарима на заједничком пројекту, као и о сарадњи са наставницима на развијању ИМП код ученика. Слађана Галушка је најавила наставак разматрања ове теме и у октобру поводом обележавања Дана школских библиотекара Србије.

Очекује нас радна јесен, дружење и професионално усавршавање.

prolece2

Kонференција „Портфолио и лични план професионалног развоја" (Приказ конференције објављен је у Школском библиотекару бр. 4)

Слађана Галушка